1
Радити као достављач није нимало једноставно ако имате моћ запажања и детаљи вам одвлаче пажњу. Рецимо, ова зграда у Османа Ђикића. Погледам је и осетим благу жеђ. Видим на првом спрату зеленило, али као да се мучи. Не видим да је заживело пролеће. Сада је фебруар и унапред ме боли што ће зид остати прљав и чађав, тмурно сив, што ће металне ограде и мердевине остати неофарбане, што нема више зеленила као на првом спрату. Живео сам због посла једно време у Кондиној. Никад нећу заборавити ту штроку. Тај ружни осећај кад знам да не могу да узмем машину за прање бетона и да једноставно сперем онај ужас. Не, ја морам некога да питам, па да тај неко некога пита у савету станара, па да они виде нека овлашћења... Стварно ми се не свиђа на шта личи Центар Београда. Превише штроке и загађења, не осећам да се људима живи. Онда се озарим кад видим како је прелепо украшена унутрашњост једне з...